Ugradnja plina FAQ najcesce postavljena pitanja

Najcesce postavljena pitanja o ugradnji i servisiranju plinskog uredjaja sa kojima smo se suocavali u nasem auto servisu

Pojam auto gas, auto plin ili Tecni Naftni Gas (TNG), internacionalno Liquefied Petroleum Gas (LPG) sastoji se od mesavine propana i butana. U zavisnosti od godisnjeg doba i temperaturnih uslova odnos mesavine se menja. Generalno, odnos mozemo podvesti pod letnji i zimski. Tecni naftni gas ili kolokvijalno auto gas je alternativni vid pogonskog goriva koje je trenutno najekonomicnije za upotrebu, takodje bitna je i njegova ekoloska komponenta (ekoloski cisto) u odnosu na klasicne benzin i dizel. U nekim zemljama zapadne Evrope ovaj vid goriva se koristi u odnosu pola-pola kada se uporede klasicni vidovi izbora pogonskog goriva. Pored toga sto je ekoloski cisto i ekonomski isplativo u Srbiji se srecemo sa problemom sto je manji broj “punionica” ili pumpi za auto gas prisutno na putevima u odnosu na klasicne vidove goriva, ali njihov broj se vremenom povecava.
Sva vozila ciji se pogon zasniva na SUS (motori sa unutrasnjim sagorevanjem) mogu “preci” na auto gas. Pogon na auto gas se moze primeniti kako na automobile ciji motori koriste benzin kao pokretac tako i automobili sa motorima na dizel pogon. Svi moderni modeli automobila se mogu konvertovati sa klasicnog na auto gas pogon. Takodje industrija koja proizvodi tehnologije za pogon na gas svakog dana napreduje i uvek ima novina, npr. nova generacija pogona na auto gas sa sekvencijalnim ubrizgavanjem podrazumeva ugradnju plasticnih delova na usisnim granama sto daje odredjenu prednost na performanse (izmedju 1,5% i 2,5%) u odnosu na “benzince”


Generalno, ugradnjom uredjaja za auto gas gubitak snage automobila iznosi nesto oko 10%. Eventualni gubitak snage direktno zavisi od kvaliteta ugradnje. U nekim slucajevima, sretali smo se sa gubitkom i do 25% kada je instalacija neprofesionalno ugradjena. Kod kvalitetno ugradjenih instalacija motor tise i mirnije radi i u normalnoj voznji se gotovo i ne primecuje. Ukoliko se ugrade uredjaji novije generacije gubitak snage opada sa pomenutih 10% na nesto ispod 3% i definitivno je minoran u rezimu normalne voznje. Da zakljucimo. Automobil sa pogonom na auto gas nije nista tromiji od istog automobila sa klasicnim pogonom na benzin ili dizel. Naravno, moramo jos jednom pomenuti da na to zavisi kvalitet ugradnje delova za auto gas pogon.


Definitivno i dokazano NE. Testovi proizvodjaca gasnih uredjaja pokazuju da se cak radni vek motora, ukoliko "ide" na auto gas produzava za nekih 30%. Koriscenjem auto gasa kao pogonskog goriva, gorivo (auto gas) sagoreva u motoru bez ostataka i samim time ne dolazi do "prljanja" ulja koje dalje dovodi do stvaranja taloga na sklopovima motora. Samim tim ulje vrsi svoj "posao" i podmazuje delove motora na onaj nacin kako je i specificirano. Smanjenje talozenja cadji i ostalih produkata sagorevanja (sumpor itd) definitivno utice na radni vek motora.


Bezbednost uredjaja auto gas instalacije je na najvisem mogucem nivou. Testovi pokazuju da je nivo bezbednosti cak i veci nego na klasicnim benzinskim ili dizel instalacijama. Konkretno rezervoar se izradjuje od celicnog lima visokog kvalitetea debljine izmedju 3 i 4 mm. Atestiranje uredjaja za auto plin se vrsi na pritisak koji je veci od 60 bara. Ventili se konkretno atestiraju na pritisak od 30 bara. Sami po sebi komponente u instalaciji regulisu da je radni pritisak u nivou nesto visem nego pritisak koji se nalazi recimo u klasicnom kucnom bojleru. Pored ventila koji postoje na rezervoaru, instalacija poseduje i sigurnosne ventile koji reaguju u slucaju sudara ili povecanja pritiska tako da zatvaraju dotok gasa iz rezervoara. Takodje postoje i sigurnosni ventili koji ne dozvoljavaju punjenje samog rezervoara preko 80%. Ti ventili postoje u sistemu zbog prirode gasa da se prirodno siri. Takodje moramo pomenuti i postojanje isparivaca u sistemu koji onemogucava slobodan protok auto gasa bez obzira da li je motor u rezimu rada ili ne.