Ugradnja auto gasa

Ugradnja auto-gas(TNG) sistema u vas automobil


auto-gas-LPG-pump

Sta je auto gas (TNG)

Za one koji o vom gorivu ne znaju dovoljno, pominjemo da je tecni naftni gas (TNG), poznat i kao auto-gas i plin, jedno od goriva koje, kao i benzin, koriste motori sa unutrasnjim sagorevanjem. To je, u stvari, smesa propana i butana koja se destilacijom izdvaja iz nafte ili se vestacki pravi odredjenim hemijskim postupcima. Pri atmosferskom pritisku on je u gasovitom stanju, ali se u rezervoarima nalazi pod nesto vecim pritiskom, pa je zbog toga u tecnom stanju, od cega potice i njegov naziv.
 


Delovi-auto-gas-sistem

Od cega se sastoji auto gas (TNG) instalacija

Stedi na bezbedan nacin

Od cega se sastoji instalacija za koriscenje auto gasa u automobilu? Kako se vozi automobil na auto gas (TNG)? Koji su glavni elementi zaduzeni za bezbednost?

Auto gas ili tecni naftni gas se u procesu sagorevanja ponasa gotovo kao benzin, pa se i koristi na automobilima koji imaju benzinski motor. Za to je potrebno na automobil dodati TNG uredjaj, sto je u sustini kompletan sistem za napajanje gorivom, to jest gasom.
Pocecemo od rezervoara, koji, naravno sluzi za skladistenje gasa i najcesce se postavlja u prtljaznik, ili ispod njega. U rezervoaru se TNG nalazi pod pritiskom, obicno pet-sest bara, zbog cega je u tecnom stanju (odatle i potice naziv tecni naftni gas). Na njemu postoji takozvani multiventil, kroz koji gas ulazi u bocu kada se ona puni i izlazi da bi otisao ka motoru i koji ima i nekoliko sigurnosnih uloga. Mkultiventil se sastoji od nekoliko ventila razlicitih funkcija. Jedan od njih regulise punjenje boce, ne dozvoljavajuci da se ona napuni plinom vise od 80 odsto. Time se ostavlja prostor za isparavanje gasa i sprecava da pritisak, na primer pri porastu temperature, postane prevelik.

Na starijim automobilim postoji prekidac kojim se bira izmedju benzina i gasa. Hladan motor se startuje na benzin, a kada se zagreje, prekidac se prvo prebacuje u neutralan polozaj u kojem do motora ne dolaze ni benzin ni gas, da bi se karburator ispraznio, a kada motor pocne da gubi snagu, ukljucuje se pogon na gas. Na savremenim automobilima sveo se odvija automatski.


KOMJUTER PLINSKOG SISTEMA

Sta se radi na automobilu

Pri ugradnji plinskog uredjaja, na automobilu se ne rade velike intervencije. Pod prtljaznika se busi da bi se provukle cevi, a u prtljaznik se postavljaju nosaci rezervoara i, naravno, sam rezervoar. Na braniku, ili pored otvora za sipanje benzina, busi se rupa u koju se pricvrscuje prikljucak za punjenje gasa.
U motorski prostor se postavlja reduktor-isparivac, koji se snabdeva toplom vodom iz rashladnog sistema. Zato se na rashladni sistem dodaje crevo koje vodu dovodi do isparivaca i drugo koje je vraca ka motoru. Na usisnom kolektoru se postavljaju brizgaljke ili dizne za gas, a zavisno od sistema, elektronika motora se povezuje sa elektronikom uredjaja za gas.
Na cev koja dovodi benzin ka motoru postavlja se elektroventil koji zatvara dovod benzina kada se vozi na gas, a u kabinu se postavlja prekidac kojim se bira da li motor radi na gas ili benzin. Obicno je za ugradnju dovoljno dan-dva, a nekoliko dana traje i izdavanje uverenja i zamena saobracajne dozvole.
Suvisno je i pominjati da je ugradnja u sopstvenoj reziji iskljucena, sto ni propisi ne dozvoljavaju. Iako jos nema posebnih uslova za auto servise koje se bave ugradnjom, situacija je sada mnogo sredjenija nego nekada, cemu je doprineo sistem izdavanja takozvanih atesta. Ipak, nije lose obratiti paznju pri izboru servisa, a kada ga odaberete, porazgovarajte sa majstorom oko izbora opreme koju ce ugraditi, pored ostalog i zato sto na trzistu ima uredjaja razlicitih cena i kvaliteta.

Da bi se TNG koristio na oto motorima (tj. onim koji inače koriste benzin), potrebno je ugraditi dodatni plinski sistem. Plinski sistem mora biti prilagođen tehnologiji rada motora i konstruktivnim osobinama motora.Trenutno nije moguće konvertovati motore koji imaju tzv. GDI (gasoline direct injection) strategiju ubrizgavanja.

Pošto se TNG može na oto motorima koristiti praktično bez ikakvih intervencija na samom motoru, TNG sistemi principijelno obezbeđuju samo skladištenje i isparavanje TNG. Njihova ugradnja je stoga relativno jednostavna i jeftina.

Jedan plinski sistem se sastoji od sledećih elemenata:

  • rezervoar, sa sledećim elementima:
  • ventil sigurnosti – ispušta gas iz rezervoara, ako pritisak poraste preko 25bar
  • ventilom protiv loma cevi (postavlja se na priključku za pražnjenje) – zatvara se ako pri naglom pritiska u odvodnom cevovodu
  • priključci za punjenje i pražnjenje,
  • pokazivač nivoa tečnosti (sa oznakom najveće dozvoljenog nivoa punjenja – 80% zapremine!)

Iznad nabrojani ventili mogu biti pojedinačno ugrađeni na rezervoar ili mogu biti podsklopovi(podsistemi) dela koji se naziva MULTIVENTIL ili ARMATURA REZERVOARA. Svi ovi ventili ili multiventil moraju biti smešteni u tzv.sistem za ventilaciju čija je uloga da u slučaju curenja gasne smeše spreči prodor gasa u kabinu vozila i da omogući oticanje gasa van vozila.

  • prečistač – postavlja se na vod tečne faze, tj. iza rezarvoara a ispred ventila
  • elektro ventil – postavlja se na vod tečne faze, posle prečistača (može biti izrađen zajedno sa prečistačem), a pre isparivača
  • isparivač
  • reduktor/regulator pritiska – postavlja se što bliže karburatoru ili drugim uređaju koji uvodi gas kao gorivo u motor (može biti izrađen zajedno sa isparivačem)
  • vodovi – od čeličnih ili bakarnih cevi, pričtvršćuju se bar na svakih 50cm, moraju biti pristupačni za vizuelnu kontrolu
  • Komandni uređaj sa električnom instalacijom(prekidač, elektronska kontrolna jedinica i druge elektronske ili elektromehaničke komponente).


Radni pritisak u rezervoaru, u normalnim okolnostima, samo je malo viši od pritiska u bojleru za toplu vodu (za smesu propan-butan 50%:50%: na 0°C – 3bar, na 20°C – 5,8bar). Rezervoari se prave od čeličnog lima debljine 2,5 ÷ 4 mm, ispituju se na znatno više pritiske, a postoje i sigurnosni ventili koji efikasno upravljaju rizikom.

TNG sistemi se uglavnom ugrađuje naknadno (retrofiting), mada je u svetu sve više proizvođača automobila koji u svoja vozila fabrički ugrađuju plinske sisteme (OEM – Original Equipment Manufacturers). Plinski sistemi su obično dvogorivi (engl. bi fuel) – omogućavaju preključivanje vrste goriva koja se koristi, ali mogu biti i čisto plinski (engl. mono fuel). Reno, Vauxhall, Ford, Volvo, FIAT, Daimler Crysler, GM i Rover ugrađuju dvogorive sisteme, dok Nisan i Tojota prave i čisto plinske sisteme.